Од РТС часа до квалитетне хибридне наставе

Претварање РТС часа у лекцију у Мудл учионици захтева пажљиво планирање. Навешћемо девет корака које наставник може да прати како би осигурао потребан ниво квалитета лекције у онлајн окружењу.

• Анализа РТС часа

Први корак би био преглед целог РТС часа како би се идентификовали кључни делови који се односе на предвиђене исходе учења. Исходи учења за сваки РТС час излистани су у ДООР-у.

Током прегледа часа треба бележити сегменте који су најрелевантнији и најважнији за учење.

• Одабир кратких сегмената

Важно је добро промислити о оптималном трајању сваког дела РТС часа који ће бити искоришћен у лекцији, фокусирајући се на сегменте дужине до 2 минута за ученике 2. разреда, до 5 минута за ученике 5. разреда, односно до 8 минута за ученике 8. разреда.

Бирају се само делови који садрже суштинска објашњења, примере или друге корисне информације које директно подржавају досезање предвиђених исхода учења.

• Рад са деловима РТС часа који неће остати у видео-формату

Корисне делове РТС часа који неће бити представљени ученицима у видео-формату неопходно је навести у текстуалном или другом погодном формату (звучни-запис, графикон, шема, инфографика). Могу се комбиновати са видео-елементима тако да чине целину која има јасан логички ток.

Такође, постоји могућност презентовања сажетака преосталих делова часа у писаној форми, како би се ученицима пружио текстуални преглед важних информација. Овај текст може бити организован у тачке, реченице или пасусе који обухватају кључне концепте.

• Додавање питања и задатака

Следи идентификација тачака унутар сваког одабраног сегмента у вези са којима треба поставити питања. Ову активност прати размишљање о задацима и питањима која ће омогућити ученицима проверу знања и примену наученог. Ова питања и задаци могу бити индивидуални (питање у оквиру странице) или групни (форум).

Питања треба поставити тако да провере и потпомогну разумевање кључних концепата. Наставник треба да се фокусира на кључне делове наставног садржаја којим представља основне постулате изучаваног градива. Ови садржаји лекције треба да буду јасно изречени, концизни и тако уобличени да буду лако разумљиви свим ученицима, без обзира на ниво њиховог школског постигнућа. Другим речима, лекција треба да буде на основном нивоу сложености. Средњи и напредни ниво наставник ће градити доминантно кроз интеракцију са ученицима у традиционалној учионици.

Наставник може да искористи питања која су дата у оквиру РТС часа, али и да постави она питања за која, из сопствене праксе, зна да имају повољан утицај на конструкцију знања ученика.

• Осмишљавање повратне информације:

Изузетно је важно да наставник обезбеди повратне информације након сваког питања или задатка како би се ученици усмерили на исправне одговоре или разумевање. 

Повратне информације су информације које се наставник даје ученику о његовом учинку у односу на циљеве или исходе учења. Требало би да имају за циљ (и да имају потенцијал да изазову) побољшање у учењу ученика. Повратне информације пружају информације о задатку - колико је добро урађен и како се он може решити. Приликом дефинисања повратне информације наставник треба да има на уму баш своје ученике.

Пожељна структура једне повратне информације:

• Увек се прво даје неспецифична повратна информација - тачно или нетачно, без детаља.
• Затим се даје повратна информација на нивоу процеса и/или на нивоу садржаја
  • ниво процеса - Како ученик може да дође до информација потребних за разумевање и извршење задатка?
  • ниво садржаја - Објашњења, додатне информације и примери, подсећање на претходно конструисана знања…

Кроз овакав приступ ученик добија конкретну помоћ, у виду објашњења и упутстава, да разуме зашто је његов одговор тачан или нетачан. У случају да је ученик дао нетачан одговор повратна информација треба да осигура исправку грешке и, што је још важније, да да могућност да ученик нешто научи из ње. Никако не треба губити из вида да повратна мора бити садржајна и богата чак и када је ученик дао тачан одговор. Она тада представља једну форму осврта на научено.

Када наставник пружа повратне информације оне треба да буду формулисане тако да  ученицима буде јасно како им оне помажу да напредују ка коначном циљу.

Важно је нагласити снагу коју има повратна информација у звучном-формату. Учење је социјални конструкт. Отуда не зачуђује чињеница да ученици воле да чују глас баш свог наставника. Такође, на тај начин повећава се мотивација за учење код ученика - помаже им када имају могућност да саслушају кратко објашњење или упутство, него да га само читају.

Формат и садржај повратне информације могу да утичу на начин на који ученик прима ту информацију. Понекад чак и најдобронамерније повратне информације могу имати негативан утицај на мотивацију ученика. Да би се овакве ситуације избегле, важно је да се у потпуности објасни сврха сваког праћења/вредновања, као и да се обезбеди да ученици разумеју како повратне информације треба да им помогну да се такмиче са својим личним најбољим резултатима, а не са другим ученицима.

Повратна информација мора бити одмерена, мотивишућа и прилагођена конкретним ученицима наставника који креира лекцију.

• Организација лекције на Мудлу

Наставник треба да истакне циљеве и исходе учења, односно да укратко објасни зашто је то што раде и уче важно за ученике.

Сваки одабрани сегмент РТС часа поставља се у одговарајући формат (текст, слику, графикон, звук) или оставља у видео-формату. Затима се додају питања и задаци који укључују повратне информације.

• Персонализација и прилагођавање

Требало би, у сваком случају, размислити о додавању додатних ресурса, веза или интерактивних елемената који могу да обогате искуство учења оних ученика који могу и желе самостално да науче више. Лекцију треба прилагодити специфичностима и потребама својих ученика уз поштовање конкретне образовне ситуације.  Наставници могу да развију садржаје и активности за напредне ученике, али и за оне којима је потребна додатна образовна подршка.

• Тестирање лекције

Лекција се може тестирати са неколико ученика како би се прикупиле повратне информације о њеној ефективности и јасноћи.

• Прилагођавање на основу повратних информација

На основу повратних информација добијених од ученика прилагођава се лекција како би се побољшао квалитет и ефикасност учења.

Наставник треба да прилагоди ове кораке у складу са својим предметом, ученицима и ресурсима доступним на Мудл платформи. Важно је да наставник буде флексибан и континуирано прилагођава садржаје лекције како би се осигурало најбоље искуство учења.