Други живот РТС часова

1. РТС час је видео-лекција

РТС часови су тридесетоминутне видеo-лекције креиране тако да на поступан начин, корак по корак, уз обиље примера и задатака воде ученике кроз наставне јединице. Не местима где ученици треба да размисле и дају одговор на постављено питање или реше задатак, аутори праве кратке паузе, а затим објашњавају одређени поступак и саопштавају тачан одговор. Обајшњења су концизна, јасна, примерена узрасту ученика. Ништа у овим видео-записима није образовно сувишно, нити одступа од предвиђених исхода конкретних наставних јединица.

Дакле, квалитет РТС часова утемељен је у њиховој директној повезаности са програмом наставе и учења, али и у чињеници да је њихов садржај био подвргнут двостепеној провери:

• пре емитовања на Радио-телевизији Србије садржај часова прегледали су и одобрили просветни саветници ангажовани од стране Министарства просвете и
• пре описивања на националном репозиторијуму DOOR – Дигитални отворени образовни ресурси (https://door.prosveta.gov.rs/) садржај часова поново су прегледали и описали метаподацима наставници Учитељског факултета универзитета у Београду и њихови сарадници[1].

Ученици су, у ствари, у пасивној улози - прате излагања, примере које предавач даје и његове одговоре на постављена питања.  Они не морају ништа да ураде како би стигли до краја лекције.

2. Прелазак РТС часа из зоне ресурса у зону активности учења

Трансформисањем РТС часа у лекцију у онлајн учионицимо преводимо га из зоне ресурса у зону активности учења удахњујући му нови образовни потенцијал. Лекција на Мудлу је активност учења која се састоји из низа интерактивних страница помоћу којих се наставни садржај презентује на занимљив, флексибилан и узрасту ученика примерен начин, обогаћен активностима које ангажују ученике и омогућавају им  да боље разумеју оно што уче.

• Концепт лекције треба да буде приказан јасно, концизно, на ученицима примерен начин;
• Дефинисани циљеви и сврха наставног садржаја треба да буду истакнути - ученику мора да ббуде јасно шта се од њега очекује, шта треба да зна/уме на крају лекције;
• Лекција која у традиционалној настави траје 40-ак минута треба да буде подељена на мање целине;
• Ученици треба да буду ангажовани у когинитивном смислу (рефлексија, одговарање на питања, решавање задатака основног нивоа);
• Сваки ангажман ученика треба да буде пропраћен богатом повратном информацијом у текстуалном, звучном и/или видео формату. 

Основна идеја, приликом трансформације РТС часа у лекцију у Мудл учионици, јесте анализа њене структуре ради уочавања мањих наставних целина које прате једноставни задаци за ученике, заједно са повратним информацијама (које зависе од тога како је ученик решио задатак). Намера је да се максимално искористи садржај РТС часа и онога што он нуди, као и да се додају различити интерактивни елементи који доприносе конструкцији знања.

3. Неколико речи о микроучењу

Микроучење је приступ образовању који се фокусира на пружање малих, концизних делова наставног садржаја који су лаки за разумевање и брзо примењиви. Овај метод се често користи за савладавање специфичних вештина или знања у кратком временском периоду. Микроучење се широко користи у обукама, образовању на даљину, као и у формалном школском контексту, за реализацију хибридне наставе.

Истраживања показују да, када се представљају нови концепти у дигиталном окружењу, праксе микроучења могу да смање когнитивно оптерећење, омогућавајући ученицима да ефикасније обрађују информације и конструишу знања. Кључни принцип је да се наставни садржаји подели на мање целине. Да би се ученицима одржала пажња и појачала интеракција са представљеним материјалом, потребно је убацити једноставне активности попут кратаких тестова, питања за промишљање, писања одговора на форуму и слично.

Карактеристике микроучења:

1. Кратки сегменти: Изучавање наставне јединице обично траје од 2 до 10 минута (у зависности од узраста ученика).
2. Фокусираност: Сваки сегмент наставног садржаја обрађује један конкретан концепт, вештину или задатак.
3. Доступност: Често је доступно на дигиталним платформама, што омогућава учење „у покрету″ путем мобилних уређаја.
4. Интерактивност: Често укључује тестове, звучне и видео-снимке, инфографике или кратке текстове ради подстицања активног учења.
5. Практичност: Дизајнирано је тако да се знање може одмах применити у пракси.

Предности микро учења:

• Флексибилност: Могућност учења било где и било када.
• Боље задржавање (ретенција) знања: Концентрација на мале јединице повећава вероватноћу дуготрајног памћења.
• Ефективност: Брзо преношење знања без преоптерећивања информацијама.
• Прилагођеност: Лако се прилагођава индивидуалним потребама ученика.

4. Девет корака за пажљиво планирање трансформације РТС часа

Претварање РТС часа у лекцију у Мудл учионици захтева пажљиво планирање. Навешћемо девет корака које наставник може да прати како би осигурао потребан ниво квалитета лекције у онлајн окружењу.

• Анализа РТС часа

Први корак би био преглед целог РТС часа како би се идентификовали кључни делови који се односе на предвиђене исходе учења. Исходи учења за сваки РТС час излистани су у ДООР-у.

Током прегледа часа треба бележити сегменте који су најрелевантнији и најважнији за учење.

• Одабир кратких сегмената

Важно је добро промислити о оптималном трајању сваког дела РТС часа који ће бити искоришћен у лекцији, фокусирајући се на сегменте дужине до 2 минута за ученике 2. разреда, до 5 минута за ученике 5. разреда, односно до 8 минута за ученике 8. разреда.

Бирају се само делови који садрже суштинска објашњења, примере или друге корисне информације које директно подржавају досезање предвиђених исхода учења.

• Рад са деловима РТС часа који неће остати у видео-формату

Корисне делове РТС часа који неће бити представљени ученицима у видео-формату неопходно је навести у текстуалном или другом погодном формату (звучни-запис, графикон, шема, инфографика). Могу се комбиновати са видео-елементима тако да чине целину која има јасан логички ток.

Такође, постоји могућност презентовања сажетака преосталих делова часа у писаној форми, како би се ученицима пружио текстуални преглед важних информација. Овај текст може бити организован у тачке, реченице или пасусе који обухватају кључне концепте.

• Додавање питања и задатака

Следи идентификација тачака унутар сваког одабраног сегмента у вези са којима треба поставити питања. Ову активност прати размишљање о задацима и питањима која ће омогућити ученицима проверу знања и примену наученог. Ова питања и задаци могу бити индивидуални (питање у оквиру странице) или групни (форум).

Питања треба поставити тако да провере и потпомогну разумевање кључних концепата. Наставник треба да се фокусира на кључне делове наставног садржаја којим представља основне постулате изучаваног градива. Ови садржаји лекције треба да буду јасно изречени, концизни и тако уобличени да буду лако разумљиви свим ученицима, без обзира на ниво њиховог школског постигнућа. Другим речима, лекција треба да буде на основном нивоу сложености. Средњи и напредни ниво наставник ће градити доминантно кроз интеракцију са ученицима у традиционалној учионици.

Наставник може да искористи питања која су дата у оквиру РТС часа, али и да постави она питања за која, из сопствене праксе, зна да имају повољан утицај на конструкцију знања ученика.

• Осмишљавање повратне информације:

Изузетно је важно да наставник обезбеди повратне информације након сваког питања или задатка како би се ученици усмерили на исправне одговоре или разумевање. 

Повратне информације су информације које се наставник даје ученику о његовом учинку у односу на циљеве или исходе учења. Требало би да имају за циљ (и да имају потенцијал да изазову) побољшање у учењу ученика. Повратне информације пружају информације о задатку - колико је добро урађен и како се он може решити. Приликом дефинисања повратне информације наставник треба да има на уму баш своје ученике.

Пожељна структура једне повратне информације:

• Увек се прво даје неспецифична повратна информација - тачно или нетачно, без детаља.
• Затим се даје повратна информација на нивоу процеса и/или на нивоу садржаја
  • ниво процеса - Како ученик може да дође до информација потребних за разумевање и извршење задатка?
  • ниво садржаја - Објашњења, додатне информације и примери, подсећање на претходно конструисана знања…

Кроз овакав приступ ученик добија конкретну помоћ, у виду објашњења и упутстава, да разуме зашто је његов одговор тачан или нетачан. У случају да је ученик дао нетачан одговор повратна информација треба да осигура исправку грешке и, што је још важније, да да могућност да ученик нешто научи из ње. Никако не треба губити из вида да повратна мора бити садржајна и богата чак и када је ученик дао тачан одговор. Она тада представља једну форму осврта на научено.

Када наставник пружа повратне информације оне треба да буду формулисане тако да  ученицима буде јасно како им оне помажу да напредују ка коначном циљу.

Важно је нагласити снагу коју има повратна информација у звучном-формату. Учење је социјални конструкт. Отуда не зачуђује чињеница да ученици воле да чују глас баш свог наставника. Такође, на тај начин повећава се мотивација за учење код ученика - помаже им када имају могућност да саслушају кратко објашњење или упутство, него да га само читају.

Формат и садржај повратне информације могу да утичу на начин на који ученик прима ту информацију. Понекад чак и најдобронамерније повратне информације могу имати негативан утицај на мотивацију ученика. Да би се овакве ситуације избегле, важно је да се у потпуности објасни сврха сваког праћења/вредновања, као и да се обезбеди да ученици разумеју како повратне информације треба да им помогну да се такмиче са својим личним најбољим резултатима, а не са другим ученицима.

Повратна информација мора бити одмерена, мотивишућа и прилагођена конкретним ученицима наставника који креира лекцију.

• Организација лекције на Мудлу

Наставник треба да истакне циљеве и исходе учења, односно да укратко објасни зашто је то што раде и уче важно за ученике.

Сваки одабрани сегмент РТС часа поставља се у одговарајући формат (текст, слику, графикон, звук) или оставља у видео-формату. Затима се додају питања и задаци који укључују повратне информације.

• Персонализација и прилагођавање

Требало би, у сваком случају, размислити о додавању додатних ресурса, веза или интерактивних елемената који могу да обогате искуство учења оних ученика који могу и желе самостално да науче више. Лекцију треба прилагодити специфичностима и потребама својих ученика уз поштовање конкретне образовне ситуације.  Наставници могу да развију садржаје и активности за напредне ученике, али и за оне којима је потребна додатна образовна подршка.

• Тестирање лекције

Лекција се може тестирати са неколико ученика како би се прикупиле повратне информације о њеној ефективности и јасноћи.

• Прилагођавање на основу повратних информација

На основу повратних информација добијених од ученика прилагођава се лекција како би се побољшао квалитет и ефикасност учења.

Наставник треба да прилагоди ове кораке у складу са својим предметом, ученицима и ресурсима доступним на Мудл платформи. Важно је да наставник буде флексибан и континуирано прилагођава садржаје лекције како би се осигурало најбоље искуство учења.

5. Рубрике за праћење процеса трансформације РТС часа у лекцију

Пред вама је табела са рубрикама за праћење процеса трансформације РТС часа у лекцију у Мудл учионици. Ова табела може се користити за оцењивање различитих аспеката планирања и израде онлајн лекције.