О боји

Боје доживљавамо захваљујући постојању светла и нашег чула вида. Светлост су електромагнетна кретања одређених таласних дужина и када дођу до нашег ока, а одбију се од материје, они изазивају одређени надражај и дају перцепцију неке боје. Доживљај беле боје настаје тако што материја одбија све снопове светлости тј све таласне дужине, а супротно када материја упија све снопове светлости тј таласне дужине, делује нам као црна боја. Дакле, зависно од оног снопа светлости са одређеном таласном дужином који се одбије од материје ми то доживљавамо као одређену боју.

Својства боја

Према теорији Томаса Јанга и Хермана фон Хелмхолца, људско око има три одвојена рецептора осетљива на три боје (црвену, зелену и плаву). Боја има различита својства: хроматска, тонска и контрастна. Основна својства (карактеристике) сваке боје су њен тон (зависи од фреквенције емитованог или рефлектованог зрачења), осветљеност (зависи од јачине или интензитета зрачења) и засићеност (зависи од чистоће боје, тј. додатак црне или беле примесе). Мешањем појединих боја спектра добијају се различити тонови, односно нове, различите боје. 

Светлост сматрамо белом бојом, а одсуство светла је тама, тј. црна.

Када пада киша и сија сунце на небу се појави дуга. Дуга

Она је доказ да светлост није бела, јер капи кише “секу” сунчеве зраке и настаје дуга, која је спектар боја као у дванаестоделном приказу боја у спектру.

На грчком језику боја се каже хрома.

 

Последња измена: Thursday, 14. September 2023, 10:41