Филозофија 4

Како најлакше можете да препознате да је неко филозоф, односно, да се бави филозофијом а не неком другом дисциплином? На крају, како можете да видите да сте се и ви сами отиснули у поље филозофије? Овде ћемо истакнути неколико особина специфичних за филозофију и филозофе.

Једна од њих посебно се везује за Сократа. Кажу да је он, након што је чуо да га је пророчиште у Делфима прогласило за најмудријег међу Грцима, закључио да то није због тога што он много зна, него због тога што зна „да ништа не зна“. То значи да зна колико је несавршено његово знање и велико његово незнање. Филозофи у принципу не полазе од тога да све знају јер су свесни колико је на велика питања тешко одговорити. Како је настао свемир, земља и живи свет на њој? Треба бити веома смео и лакомислен па мислити да су оваква питања лака и да се на њих може одговорити брзо. Филозофи знају да су њихови одговори на таква питања, ма колико били промишљени, тек покушаји да се открију тајне које није лако открити.

Па ипак, филозоф се хвата у коштац са најопштијим питањима попут оних које смо горе поменули. Од чега се све састоји? Како изгледа најситнији елемент природе? Да ли у природи влада једно начело или се боре два супротна начела? Како је – којим редом и уз помоћ којих сила – све настало? И грчки филозофи су били свесни да из бављења оваквим питањима не произилази нека непосредна корист.

Слика „Сократова смрт“ француског сликара Жака Луја Давида потиче из 1787. године. Сократ је приказан како узима пехар са отровом, док истовремено показује прстом на горе, ка месту где верује да ће отићи његова душа.