Ресурси за даље проучавање - о циљу због којег се бавимо етиком
На наредним страницама налазе се изводи из филозофских дела који се тичу циљa због којег се бавимо етиком.
Имануел Kант о томе може ли се на општи начин одредити шта је срећа
Укратко речено, човек није кадар да са потпуном извесношћу одреди на основу неког принципа шта ће га заиста учинити срећним, и то због тога што би му ради тога било потребно свезнање. Дакле, да би био срећан, човек не може да поступа према одређеним принципима, већ једино према емпиричким саветима, као што су на пример: да треба да држи дијету, да буде штедљив, да буде учтив, уздржљив, итд.; савети, дакле, о којима искуство учи да они просечно најбоље унапређују добро расположење. Из тога произлази да императиви разборитости, тачно говорећи, никако не могу да заповедају, то јест не могу радње да представе објективно као практички нужне, да се пре могу сматрати за савете (consilia) него за заповести (praecepta) ума, да је потпуно нерешљив задатак који гласи: треба сигурно и на општи начин одредити која ће радња унапредити срећу једнога умнога бића, дакле да у погледу среће није могућ неки императив који би у строгом смислу заповедао да треба чинити оно што чини срећним, јер срећа не представља идеал ума већ идеал уобразиље који почива само на емпиричким основама од којих се узалудно очекује да би они могли одредити неку радњу којом би био постигнут тоталитет једног уствари бесконачног низа последица.
Имануел Kант, Заснивање метафизике морала, БИГЗ, Београд, 1981. (превео др. Никола Поповић), стр. 52, 54, 55 и 58.