Филозофија 4

Већина људи по природи је склона да у мишљењима буде догматична, јер људи виде предмете само с једне стране и немају никакве идеје о неком супротном аргументу, нагло се препуштају принципима према којима осећају наклоност, те немају обзира према онима који су супротно расположени. Неодлучност или просуђивање збуњује им разум, суспреже њихове страсти и зауставља их у деловању. Они су зато нестрпљиви све док не умакну том заувек тако непријатном стању, те мисле да се од њега могу удаљити жестином својих тврдњи и тврдокорношћу свог веровања. Но кад би такви догматични мислиоци постали свесни чудновате слабости људскога разума, чак и у његовом најсавршенијем стању, онда кад одлучује најпажљивије и најопрезније, онда би им наравно такво размишљање пружило више скромности и суздржавања и смањило њихово добро мишљење о самима себи и њихову предрасуду о противницима.

Д. Хјум, Истраживање о људском разуму, Напријед, Загреб, 1988. (превео Иво Видан), стр. 205.