За оне који желе да знају више
У животињском свету скелет може бити унутрашњи као и код нас (ендоскелет) или спошашњи (егзоскелет). Када је спољашњи, заштитна улога скелета долази до пуног изражаја. Такав је случај код зглавкара и њихов скелет је од хитина. Хитин је сложени шећер који се среће и код других група живих бића. Он учествује у изградњи ћелијског зида код гљива, али и појединих бактерија.
Оно што ми заиста видимо када гледамо бубамару је њен (егзо)скелет.
У нашим костима највише има осеина, што је врста протеина и минералних супстанци (соли које се зову калцијум-карбонат и калцијум-фосфат). Протеински део даје нашим костима еластичност, а минерални чврстину. Када би се запалила кост, изгорео би осеин, те би кост била довољно крта да би могла да се поломи рукама. Деловањем киселине на кост не би више било минералног дела и таква кост би могла да се лако савије. У костима бебе има више осеина и зато беба лакше изводи „акробације“, али мора да пије млеко са драгоценим калцијумом како би кости ојачале. Кости старијих особа губе осеин и садржај минералних супстанци је већи, па кости постају крте. Старије особе морају бити опрезне јер су зато склоне преломима.