Српски језик и књижевност 2а

Након пораза у Аустријско-турском рату, у коме су Срби учестовали на страни Аустрије, аустријска војска повукла са Балкана, остављајући Србе на милост и немилост Турцима. Српски патријарх Арсеније III Чарнојевић се са великим бројем српских породица (око 185000 људи) на позив Леополда I, повлачи у Јужну Угарску. Иако су од аустријског цара добили обећање о верској, образовној и законској аутономији, оно се у новој домовини није увек поштовало.

Aрсеније III Чарнојевић

Молитва заспалом Господу

Дан и ноћ бежећи са својим осиротелимнародом од места до места, као лађа на пучини великога океана брзамо, чекајући када ће заћи сунце и преклонити се дан и проћи тамна ноћ и зимска беда што над нама лежи. Јер нема онога што нас саветује и од туге што нас ослобађа.
Мука наша удвостручи се и рекох са сузама:
„Докле ћеш нас, Боже, заборављати до краја, докле ће се наоружавати на достојање твоје?
Устани, Господе, зашто спиш, зашто лице своје, о, Боже наш, окрећеш од нас?
И опет васкрсни, Господе, помози нам имена Твојега ради!”
Тако свагда ридање ридању придодајемо и ниоткуд помоћи не можемо добити...

Арсеније III Чарнојевић
Месеца октомбрија, 29. дан, 1705. лета

Промишљање

• • Прочитај пажљиво "Молитву заспалом Господу" из писма које је патријарх Арсеније упутио представнику руског цара, Петра Великог. Чиме је ова молитва инспирисана? Која осећања препознајеш у њој?
  • Обрати пажњу на стилска средства којима је постигнута сугестивност обраћања. Које одлике барокног стила у лирици препознајеш?
  • Покушај да протумачиш метафору о заспалом Господу који је окренуо своје лице од народа.