За оне који желе да знају више
Појава мишића у еволуцији живог света није одмах донела и ефикасну покретљивост. Наиме, покретљивост зависи и од општег плана грађе и мишића, али и читавог тела. Заправо, појава телесних дупљи је довела до ефикаснијег кретања животиња. Дупље су испуњене течношћу и притискају мишиће телесног зида, чиме се притисак, па тиме и покрети, преносе на друге делове тела. Ваљкасти црви зато имају такозвани хидроскелет јер течност у њиховој дупљи ради управо то – потискује мишиће и даје чврстину телу.
И чланковити црви имају сличан скелет, али је код њих ефикасније кретање. Њихово тело је подељено на чланке (сегменте), али је исто тако издељена и њихова телесна дупља, па притиском мишића на течност поједини сегменти могу да се издужују и скраћују независно један од другог. Код ваљкастих црва, телесна дупља је јединствена, нечланковита, те ове животиње могу да се крећу само простим савијањем тела.
Чланковита грађа се огледа и у издељености телесне дупље, али и група мишића, као и одговарајућем нервном систему. Овакву грађу имају и зглавкари, попут инсеката (зглавак је заправо чланак), али и сви хордати, односно кичмењаци, попут нас људи.
На телу кишне глисте јасно се уочавају чланци, а и кретање је такво да сваки чланак може да се издужи и згрчи независно један од другог.