За оне који желе да знају више
Током физичког вежбања дисање се убрзава јер мишићне ћелије тада интензивније стварају енергију својим митохондријама. То је зато да би се плућни мехурићи што пре пунили ваздухом и предавали кисеоник артеријским капиларима. Убрзава се и крвоток и тиме се убрзава и предаја тог кисеоника мишићним ћелијама.
Међутим, како се вежбање наставља, количина кисеоника више није довољна и тада наше мишићне ћелије почињу и да ферментишу. То значи да стварају енергију без учешћа кисеоника. Овај процес је мање ефикасан, али можемо рећи да представља значајно „појачање“. Производ тог процеса сада нису угљен-диоксид и вода, већ угљен-диоксид, алкохол и млечна киселина која се накупља у ћелијама (спортисти кажу да нам се тада мишићи „укиселе“). Венски капилари односе („чисте“) ову млечну киселину, али не могу то да постигну довољно брзо. Млечна киселина и други производи који настају током вежбања штетни су за ћелије јер на неки начин представљају „отпад“. У нашем телу се јавља осећај умора и тај осећај представља адаптацију: заштиту особе од штетних ефеката даљег вежбања.