Физика 8

Утврђено је да на електричну отпорност линијског проводника утичу врста материјала од које је проводник направљен и његове димензије – дужина проводника и дебљина, односно површина попречног пресека.

До овог закључка долази се експериментално тако што се у електрично коло појединачно укључују различити проводници при истом напону на крајевима проводника. Уобичајено се мери јачина струје која тече кроз проводник, те се на основу тога изводе закључци о електричној отпорности.

Уколико проводник има већу дужину, јачина електричне струје кроз проводник је мања, односно отпорност проводника је већа.
Дакле, електрична отпорност проводника (R) директно је сразмерна дужини проводника (l).
Уколико проводник има већу површину попречног пресека, односно ако је проводник „дебљи“, јачина електричне струје кроз проводник је већа,односно отпорност проводника је мања.
Електрична отпорност проводника (R) обрнуто je сразмерна површини попречног пресека проводника (S).
Зависност електричне отпорности проводника од врсте материјала, изражава се помоћу физичке величине која се назива специфична отпорност.
Специфична отпорност неке супстанције је електрична отпорност проводника дужине 1 m и површине попречног пресека 1 m² на температури 0°C.
Означава се грчким словом ро (ρ).

Не заборави да се истим словом обележава и густина супстанце, али специфична отпорност је сасвим различита физичка величина!
Добри проводници електричне струје су материјали која имају малу специфичну отпорност.