Српски језик и књижевност 6

Описивање изгледа бића, јунака, предмета, грађевине или природе назива се дескрипција.

Портрет је опис физичког изгледа неке личности. Портрет обухвата спољашње и унутрашње особине личности.

А шта је то уопште што може да се види код једног маљутка?

Не баш много јер није већи од палца. Онда, ту је реп. Поред репа су и две јареће ноге, длакаве и црне. Две ноге маљутку су сасвим довољне за нормално кретање и четвороножном кретању прибегава само у случајевима крајње нужде. Ноге излазе и пара ватреноцрвених гаћица. Маљуци се са тим гаћицама рађају и оне су једино добро које поседују. Руке су им налик на људске и веома снажне. Глава им је рогата, с лицем тако ругобним да га је страшно и погледати.

             (Ивана Нешић, Зеленбабини дарови, прилагођено)

Пејзаж је опис неког предела. То може бити шума, река, море, ливада итд. Када се нађете у природи, обратите пажњу на звуке, боје, светлост и друге значајне појединости. Свако запажање може вам послужити да успешно опишете неки предео у писменом задатку.

Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у прозрачном јутарњем сумраку. Један тренутак – па се све обли у бјеличастој свјетлости! Све трепти, прелива се! само, тамо далеко испод планина у присојима, трепери магличасто, тиморно плаветнило. Све се диже, буди, све се пуши као врућа крв, одише снагом, свјежином.

(Петар Кочић, Јаблан)

Ентеријер је опис унутрашњег простора.

Дневни боравак је био веома светао и простран. Лево од врата налазио се велики браон тросед, а преко пута њега је била коцкаста фотеља. Између кревета и фотеље налазио се ниски дрвени сточић. На сточићу је била велика посуда са кликерима. На зиду иза кревета била је окачена слика. На слици је била старија жена у плавом костиму.

Екстеријер је опис спољашњости неке грађевине.

Ја сам то звала буретом, али у ствари то је била једна грдна каца, расушена, раздрмана стара каца која је стајала у дну дворишта и без икаква опредељења полагано трунула и пропадала. Бочне дуге се још некако и држале, али се расушиле и испрепуцале. Доле није било дна, а дно окренуто навише као кров, све се изрешетало, свака се даска могла померити, а много таквих дасака није више ни било.

                  (Исидора Секулић, Буре)