Фенотипска и генетичка варијабилност
• Особине које се не могу раздвојити у јасне фенотипске класе, означавамо као квантитативне особине.
• Код квантитативних особина постоји варијабилност при којој се јавља неограничен број могућих варијанти, односно постоји спектар или распон изражености особине.
• Такву врсту варијабилности називамо континуирана варијабилност.
Слика: Квантитативна особина – маса тела: у 100 измерених јединки установљене су тежине од 20 грама до 83,4 грама; највећи број јединки има тежину око просечне (око 50 грама) док знатно мање јединки има тежину ближу екстремно ниским или екстремно високим вредностима.
Примери за квантитативне особине су: висина и маса тела или боја коже код људи, количина млека које дају краве, број семена кукуруза, било која дужинска мера неког дела тела, укупна маса семена у плоду или на целој биљци.
• Код људи, рецимо, не постоје само особе високе 168 cm или 182 cm, већ људи могу бити високи 154 cm, 156,4 cm, 172 cm, 172,8 cm, 192,2 cm
• Квантитативне особине називамо и полигене и мултифакторске.
ПОЛИГЕНЕ
• Зато што у њиховом развићу учествује најмање два, а обично три и више локуса.
• Што је већи број гена, већи је и број фенотипских класа.
МУЛТИФАКТОРСКЕ
• варијабилност квантитативног фенотипа зависи и од генетичких разлика међу јединкама и од разлика у срединским утицајима на развиће особина.
• Код њих је утицај средине значајнији него ког моногенских особина
ПИТАЊЕ: Разврстај појмове тако што ћеш их обележити као квалитативне или квантитативне особине.
варирају континуирано –
варирају дисконтинуирано –
јављају се у неограниченом броју фенотипских класа –
маса тела, дужина удова, број зрна у класу пшенице –
број латица у цвету, крвна група код људи, далтонизам–
јављају се у ограниченом броју фенотипских класа–
на развиће утичу један или два локуса, а утицај средине је занемарљив–
на развиће утичу два и више локуса, а утицај средине је значајан–