Српски језик и књижевност 5 а

Наративни текст можемо дефинисати као причу у којој су одређени догађаји и радње испричани у низу, односно причање приче од почетка до краја. Најчешће је ограничено на одређени простор и време, али не мора бити тако. Често у себи носи личне боје приповедача.

Прича може бити стварна или измишљена (у њој се обликују ликови, места, радње, емоције...).

Неки од наративних текстова могу поучавати или оставити места рефлексији (размишљању) о ономе што су читаоци прочитали.

§

Док сам ходао низ прометну улицу, осетио сам узбуђење у ваздуху. Град је био живахан као ретко када пре. Људи су зурили у излоге, смејали се и брзо пролазили, стварајући свој сопствени ритам. Било је време велике гужве, а улица је пулсирала енергијом.

Трговине су мамиле пролазнике својим шареним излозима, док су се мириси хране из оближњих кафића мешали се у ваздуху. Музика је допирала из звучника постављених дуж тротоара, додајући немирну ноту атмосфери. Људи су разговарали, смештали се у редове за кафу и сликали се испред знаменитости.

Усред те гужве, приметио сам уличног забављаче који је свирали музику Анда с невероватном страшћу. Његова музика је плесала са звуцима града и привлачила је пролазнике као магнет. Понекад би се заустављали, затварајући очи дозвољавајући нотама да их однесу на неко друго место.

Док сам се кретао даље, осећао сам се као део те живе слике, као да је време стало. Велика гужва није била само препрека, већ и прилика да се повежем са многим различитим људима и тренуцима који заједно чине ткиво града.