Физика 1

Ако желиш да одредиш положај неког тела, неопоходно је да га упоредиш са неким другим телом. На пример, уколико желиш да се нађеш са другаром негде у граду, мораћеш му рећи где се налазиш у односу на нешто што сви знају где је: испред неке продавнице, испред биоскопа, код позоришта итд. У овом случају продавница, биоскоп или позориште представљају референтно тело. Не размишљајући пуно, у договору са другаром, користиш и такозвани референтни систем. Када му кажеш налазим се испред биоскопа, или 10 метара лево од биоскопа, ти си биоскоп поставио/ла у центар референтом система и дефинисао/ла свој положај у односу на њега. У физици, као и у животу, тај координатни систем је најчешће правоугли односно Декартов координатни систем, приказан на слици испод. Тако, положај неког тела дефинишемо са 3 координате x, y и z.

Ако сада размислиш, како бисмо онда  могли дефинисати кретање? Да ли се ми крећемо и када седимо? Да ли ми заправо икад мирујемо?

Одговор је да је сво кретање релативно. Зашто? Кретање је релативно зато што зависи у односу на које тело посматрамо положај неког тела. На пример, уколико седиш, ти мирујеш у односу на столицу, међутим у односу на Сунце, ти се крећеш 107 000 km/h, јер је то брзина кретања Земље око Сунца! Фасцинанта брзина, зар не? Сигурно се питаш, како то да је не осетиш. О томе ћеш више сазнати у поглављу "Равномерно и равномерно-променљиво кретање".

А сада одговори на следеће питање како би прешао на следећу лекцију:

Да ли дечак који седи у аутобусу мирује или се креће? (одабери све тачне одговоре)