Лекција: Г. С. Венцловић: Црни биво у срцу

Гаврил Стефановић Венцловић

Венцловићева граматика - експонат из збигке Педагошког музеја у Београду. На рукопису се могу видети слова ћ и џ.
Венцловићева граматика из 1717. године -
на рукопису се могу видети слова ћ и џ.

Гаврил Стефановић Венцловић (око 1680‒1749),  јеромонах и проповедник, најзначајнији је  представник српског бароконог беседништва. Најдуже је службовао у Сентандреји, због чега су га савременици називали „славни беседник из Сентандреје“. Био је и песник, преводилац, иконописац, прозни писац, творац драме на српском језику, записивач народних пословица и изрека.

Осим на српскословенском језику, на коме је писао дела за црквене потребе, писао је и на народном језику, о чему сведочи десетак рукописних зборника. Ово се највише односи на беседе које су биле намењене широкој публици. Своје опредељење за народни језик образложио је просветитељским разлозима – како би га могли разумети и „неуки сељани“.

Венцловићев живот и стварање били су, по речима Милорада Павића, једног од најбољих познаваоца српског барока, омеђени сеобама.

„Започео је у атмосфери велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем 1690, достигао зрелост у тренутку када је дошло до сеобе Срба с турске на аустријску територију под Арсенијем Јовановићем Шакабентом 1737. године, а угасио се негде у немирима и великим прогонима на аустријској граници, које су довеле до исељавања Срба у Русију средином XVIII века.“ (М. Павић)

Погледајте следећи видео, како бисте се детаљније упознали са животом и стваралаштвом Гаврила Стефановића Венцловића.

* Извор: Моја школа, https://mojaskola.rts.rs/

Završili ste 0% lekcije
0%