Филозофија 4

Чиме се бави филозофија, којим питањима и на који начин, може се још јасније видети ако је упоредимо са другим интелектуалним или духовним дисциплинама, као што су мит, уметност, наука и религија.

Митско мишљење је у оквиру културе Старе Грчке претходило филозофији. У оквиру народних прича о постанку света и херојској прошлости такође су се постављала питања о томе како је све настало, шта је било на почетку света, које силе њиме владају, али је форма одговора била машта у којој су натприродна бића и њихова воља играла кључну улогу. Као и у уметности, у миту су битни актери, радња и слике, а реалност не игра ограничавајућу улогу. И боговима и људима је могуће све што машта пожели. Филозофија је почела да одговара на стара, основна питања о пореклу и устројству космоса на начин који се више држао реалног, логике и аргумента.

Приступ филозофије је био критичан: све што се тврди требало је да издржи испитивање своје заснованости и тачности.

С друге стране, науке су се развиле из филозофије у току 18. и 19. века тако што су се научници бавили једном ужом облашћу уз установљену емпиријску, експерименталну методу. Још у старој Грчкој се могло рећи да је Еуклид математичар, а Архимед проналазач и физичар, пре него филозоф, али је филозофија у себи обухватала сва знања, а филозофи су се бавили свим дисциплинама, од математике до историје. Можда је Готфрид Вилхелм Лајбниц који је живео на прелазу из 17. у 18. век био последњи такав енциклопедијски дух који се бавио математиком, физиком, историјом, филозофијом и теологијом. Након што су науке заузеле посебне области стварности, филозофија је сузила своја испитивања на питања научне методе, теорије сазнања, логике и на етичка и политичка најопштија питања којима се није бавила ниједна од нових наука. Филозофија је задржала свој рационални карактер, али се концентрисала на питања која су заједничка разним наукама или се односе на вредности које прожимају и живот и науке.

Архимед