Лекција: Просветитељство у Европи
Усуди се да знаш
 |
| Франц Халс: Рене Декарт |
Просветитељство се сматра најзначајнијим филозофским и уметничким покретом у Европи после ренесансе. Условила га је тзв. научна револуција започета у ренесанси, а настављена кроз цео 18. век. У том периоду развијају се природне науке, а настају и неке нове дисциплине: социологија, политичка економија, статистика.
Религијски доживљај света који је био доминантан у средњем веку и накратко се поново наметнуо у првој половини XVII (епоха барока), уступа место култу разума који је обележио 18. век. Велики утицај на развој просветитељске мисли имала је филозофија рационализма, чији је зачетник био француски филозоф и математичар, Рене Декарт. Он је сва своја убеђења сабрао у изреци која се и данас много цитира: Cogito, ergo sum (“Мислим, дакле постојим.”). Знање и просвећивање, односно, светлост ума, уздижу се на пиједестал.
Као мото целе епохе, могу се навести и речи немачког филозофа Емануела Канта: Sapare aude! – ("Усуди се да знаш."). Ова сентенца указује на човеков покушај да о свим стварима и појавама суди на основу свога размишљања и искуства, а да одбаци мистична објашњења и ирационална тумачења цркве о човеку, свету и богу.