Воде и биљни свет Европе
Морски и океански сливови
Европа има веома разгранату речну мрежу. Реке Европе теку у различитим правцима и припадају различитим морским и океанским сливовима.
Сливу Северног леденог океана припадају реке које се уливају у Бело, Баренцово, Печорско и Карско море. Највеће су Северна Двина и Печора.
Сливу Балтичког мора припадају реке Нева, Западна Двина, Њемен, Висла и Одра.
Слив Северног мора чине реке Лаба (Елба), Везер, Рајна и Темза.
Слив Атлантског океана има густу и разгранату речну мрежу захваљујући већој количини падавина које добија овај део Европе. Од већих речних токова вреди поменути Сену, Лоару и Гарону у Француској, затим Дуро (Дуеро), Тахо (Тежо) и Гвадалкивир које се са Пиринејског полуострва уливају у Атлански океан.
Реке које припадају сливу Средоземног мора су краћих токова и са већим колебањем водостаја током године. То су Ебро на Пиринејском полуострву, Рона, затим По и Тибар са Апенинског полуострва, Неретва, Дрим, Вардар и Марица са Балканског полуострва.
Сливу Црног мора припадају реке Дунав, Дњепар, Дњестар и Кубан, док се река Дон улива у мало Азовско море.
Погледај видео-запис о току Дунава кроз Европу.
Сливу Каспијског језера припадају Волга (3688 km), најдужа река Европе и река Урал, у једном делу гранична река између Европе и Азије.