Биологија 6

Скелет у нашем телу има улогу ослонца, пре свега за скелетне мишиће за које су кости повезане тетивама. Такође, скелет нашем телу даје чврстину и облик. У људском телу има много костију; код одраслог човека 206, али их ми можемо поделити према у три групе. Дуге кости и кратке кости су добиле назив према својој величини, док су пљоснате кости добиле назив према облику. На пример, пљоснате су кости лобање и ребра, док су дуге кости у нашим рукама и ногама. Прсте на рукама и ногама чине кратке кости.

Бутна кост је дуга кост и заправо најдужа кост у нашем телу. Дуге кости на једном крају имају испупчење (јабучица) и удубљење (чашица). Највећи део чини тело кости.

Кости су у међусобним везама. Пљоснате кости су често међусобно повезане непокретном везом – шавом. Такав је случај са свим костима лобање и лица, са изузетком доње вилице, која је зглобљена и покретна, што нам омогућава да једемо и говоримо. 

Пљоснате кости лобање су међусобно спојене шавовима које можемо да видимо на овој слици.

Покретне везе између костију су зглобови. Јабучица једне кости улази у чашицу друге и покретање је могуће. На том месту се налази слој хрскавице (менискус), али и слој слузи и они ублажавају трење до којег мора да дође.

Хрскавица се налази и између кичмених пршљенова, али овај тип везе није покретљив као зглоб и покрети скелета су могући, али ограничени. Такву везу називамо полупокретном или еластичном.

Између свака два кичмена пршљена је слој хрскавице.

Хрскавица је, осим коштаног, још једно ткиво присутно (у много мањој мери) у нашем скелету. Она је мекша од коштаног ткива, али је и еластичнија.