Српски језик и књижевност 2а

грчки језик

природа

социјално-политичке и црквене реформе које је аустријски цар Јосиф II (1765-1790) желео да спроведе у својој држави, а које су биле задојене и прожете духом просвећеног апсолутизма.

младост

онај који воли учење, науку

државно уређење које је карактеристично за период од XVI до XVIII века. Већина држава у Европи у том периоду биле су апсолутистичке, укључујући Француску, Шпанију, Псруску, Русију и Хабзбуршку монархију (Аустрију). Државом управља монарх (цар, краљ, кнез), који има неограничену (апсолутну) власт у својим рукама. Сматра се да је владарева власт света, тј. потиче од Бога и самим тим не подлеже никаквој сумњи, нити критици. Власт је наследна, преноси са колена на колено (са оца на сина) у оквиру владарске породице – династије. Владар као неограничени господар својих поданика, самостално доноси законе, води спољну и унутрашњу политику, командује војском. Војска је важан ослонац власти. Она осигурава монархову апсолутистичку власт, тако што гуши буне и немире.

(грч.  autos ‒ сам; biografia ‒ животопис) ‒ дело у коме аутор говори о себи, свом животу и времену у коме је живео. Као књижевна врста има дугу традицију (Исповести Светог Августина, 4. век). Најчешће је одликује  жив и непосердан стил и приповедање у првом лицу.

Међу делима ове врсте посебно место заузима аутобиографски роман (Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића, Аутобиографија Бранислава Нушића). У овим делима документарни, аутентични подаци из живота оба писца слободније су представљени и компоновани. У првом плану је лик јунака-писца и његова животна прича у облику исповести.

Врста песме која је намењена буђењу националне свести. Често се изводи уз музичку пратњу. Најпознатије српске буднице су Доситејева песма Востани Сербије и песма Захарија Орфелина Плач Сербији.

уосталом

запалити, распалити

непријатељство

храброст, смелост

старогрчки: εγκυκλοπαιδεία) – свеобухватно образовање; књига у којој су скупљена сва знања до којих је човечанство у датом тренутку дошло. Прва енциклопедија појавила се у епохи просветитељства, под називом: Енциклопедија, или образложени речник наука, уметности и заната (франц. Encyclopédie, ou dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers). „Енциклопедијин“ самопрокламовани циљ био је „да мења начин на који људи размишљају“. Главни уредници прве Енциклопедије били су Дени Дидро и Жан ле Рон д’ Аламбер.

(франц. Encyclopédistes) – група аутора из Француске, осамнаестог века, који су састављали Енциклопедију  чији су уредници били Дидро и д'Аламбер.

вера, религија