Српски језик и књижевност 2

државно уређење које је карактеристично за период од XVI до XVIII века. Већина држава у Европи у том периоду биле су апсолутистичке, укључујући Француску, Шпанију, Псруску, Русију и Хабзбуршку монархију (Аустрију). Државом управља монарх (цар, краљ, кнез), који има неограничену (апсолутну) власт у својим рукама. Сматра се да је владарева власт света, тј. потиче од Бога и самим тим не подлеже никаквој сумњи, нити критици. Власт је наследна, преноси са колена на колено (са оца на сина) у оквиру владарске породице – династије. Владар као неограничени господар својих поданика, самостално доноси законе, води спољну и унутрашњу политику, командује војском. Војска је важан ослонац власти. Она осигурава монархову апсолутистичку власт, тако што гуши буне и немире.

(грч.  autos ‒ сам; biografia ‒ животопис) ‒ дело у коме аутор говори о себи, свом животу и времену у коме је живео. Као књижевна врста има дугу традицију (Исповести Светог Августина, 4. век). Најчешће је одликује  жив и непосердан стил и приповедање у првом лицу.

Међу делима ове врсте посебно место заузима аутобиографски роман (Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића, Аутобиографија Бранислава Нушића). У овим делима документарни, аутентични подаци из живота оба писца слободније су представљени и компоновани. У првом плану је лик јунака-писца и његова животна прича у облику исповести.