књижевна врста која се јавља у византијској књижевности и одатле је пренета и у српску средњовековну књижевност. Узор овој књижевној врсти представљају текстови попут старозаветног Плача Јеремије, црквене песме Плач Богородице над Христом, делови неких житија у којима постоји плач над моштима, или историјски списи у којима плачем писац изражава тугу над поробљеним и разрушеним градом, због пада у ропство или нечије смрти.