име за монахе који су живели и стварали у манастиру Рача (сматра се задужбином краља Драгутина Немањића), у коме је у 17. веку постојала преписивачка школа. Преписивачки рад је престао 1690. године, када су монаси у Великој сеоби Срба избегли у Сентандреју. Рачанин је касније постало име не само за оне монахе који су живели у манастиру Рача, већ и све оне који су осећали припадност овој преписивачкој школи.

Најзначајнији представник ове школе је Јеротеј Рачанин, чије се дело Путешествије ка граду Јерусалиму из 1727. године, сматра првим српским путописом.