За оне који желе да знају више

Римски путеви

Слика: Римски миљокази

Дуж римских путева су се налазиле крчме у којима су путници могли да предахну и одморе коње. Ту је било могуће  купити храну, поправити кола и запрегу и потковати коња. Таква места су међутим, често била опасна за путнике, јер су туче, па и убиства  били честа појава.

Просечна раздаљина коју је један гласник на коњу могао да пређе за један дан како би пренео важне вести, била је око 30-40км. Било је и оних који су прелазили и по 150км.

У Риму, на форуму, био је постављен позлаћени миљоказ (путоказ у миљама). Једна миља је износила 481,5 м  или  хиљаду римских стопа. На свим државним путевима, који су редовно одржавани, били  су постављени миљокази. Настала је изрека да Сви путеви воде у Рим, што је заиста била њихова сврха: требало је храну, дрво, метал и друге производе лако допремити до Рима.

Римски календар

Интересовање за небеска тела је било важно за прављење римског календара.

Сама реч календар потиче од латинске речи kalendae (један дан у месецу).

Код старих Римљана, година је почињала у пролеће, али су називи месеци били исти као и код нас: јануар, фебруар, март и тд.

Гај Јулије Цезар је уредио календар који се користио преко хиљаду и пет стотина година. Зато месец јул по њему носи име.

Осми месец је добио име по цару Октавијану Августу.