За оне који желе да знају више - Доситеј у Србији

1. Доситеј у Србији

Доситеј отвара Велику школу - рад рад Боривоја К. Раденковића

Почетак Првог српског устанка, 1804, Доситеја затиче у Трсту. Као што је некад, преко свог пријатеља Харалампија, тражио од богатих тршћанских трговаца да му помогну у штампању књиге на српском језику, тако сад, међу истим тим трговцима, прикупља прилоге за устанике.

1806. године долази у Земун, и ту остаје као поверљива личност српских устаника. Између осталог, бави се и дипломатским активностима. У Србију, у Београд,  долази 1807. године и посвећује се  "организацији државне управе и културној реформи устаничке Србије".

1811. године постаје министар просвете („попечитељ просвјешченија").

Доситеј Обрадовић је као  министар просвете отворио прву високошколску установу у Србији, претечу данашњег Универзитета у Београду и том  приликом одржао је беседу у којој је истакао улогу и значај образовања за младе нараштаје.

2. Слово Доситеја Обрадовића при отварању Велике школе у Београду

О должном почитанију к наукам

Возљубљени ученици,

Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу од сужањства душевнога, то јест од незнања и од слепоте ума. Ово избављеније другојаче не може бити разве чрез прилежну и трудољубну науку. Ви видите, дражајши ученици, колико се родитељи и старији ваши старају не само за (х)ранити вас и одевати, него јоште штавише не жале трошка за науку вашу. Содержавају и радо плаћају учитеље ваше, да вас сваким лепим и полезним наукам(а) обучавају и на свако добро настављају, да будете с временом на ползу и на похвалу љубимому отечеству и целоме народу.

Благо вами ако будете учитељем покорни и послушни и ако возљубите мудрост и науку, зашто ово су дарови Божији најмногоценији.

Благо и целоме народу сербскому ако ви постанете и будете богољубиви, правдољубиви и просвештени! Од вас ће се ова нација наша просветити и на свако добро наставити, зашто ви ћете бити с временом народни поглавари, судије и управитељи и од вас ће зависити све опште народно благополученије, чест и слава. Ако ли ви будете (сачувај Боже!) зли, неправедни, грабитељи и мучитељи, тешко народу и с вами заједно.

Зато дражајши ученици, будите благонаравни и послушни учитељем вашим, учите се и просвештавајте се у науками и добродетели и бићемо сви срећни и честити пред богом и пред људ`ма које нам дарује драги Бог. Амин!